Јовановић је истакао да се процес дигиталне трансформације Србије коју успешно спроводи Влада Републике Србије заснива на: трансформацији јавне управе кроз увођење електронске управе, реформи система просвете, развоју дигиталне економије засноване на иновацијама и развоју најшире ИКТ и инфраструктуре научно-технолошких паркова.
Јовановић је овом приликом представио резултате које је Влада Републике Србије постигла у дигитализацији јавне управе кроз имплементацију услуга електронске управе, али и истакао планове за наредни период.
У оквиру свог излагања је посебно истакао кључни разлог који је допринео успеху електронске управе у Србији – постављање дигитализације за један од приоритета Владе премијерке Ане Брнабић, као и њену одлуку да формира Канцеларију за ИТ и еУправу као службу Владе.
“Пројекти попут Бебо, добродошла на свет, еЗУП, еКатастар, еРецепт, еПравосуђе, електронска регистрација сезонских радника, Портал локалне пореске администрације, еУпис и еВртић, примери су како је дигитализацијом Влада Републике Србије трансформисала јавну управу у ефикасан сервис грађана, пруживши више десетина милиона електронских услуга на годишњем нивоу. Електронску управу посматрамо као најлакши, најбржи и потпуно бесплатан начин да грађани комуницирају са својом државом и да све административне послове заврше без одласка на шалтер“, изјавио је Јовановић.
Јовановић је том приликом изјавио да је Влада Србије такође спремна да одговори на изазове које концепт „Паметних градова“ доноси и да се посебни ефекти могу направити повезивањем система електронске управе са системима локалних самоуправа.
”Влада Србије формирала је и Радну групу за израду предлога Стратегије развоја вештачке интелигенције Републике Србије за период 2020 – 2025. године, чиме ће Србија бити једна од првих држава Југоисточне Европе која има овакву стратегију. Стратегија је тренутно у фази јавне расправе, те очекујемо да ће бити и званично усвојена до краја године.” додао је Јовановић.
Он је рекао да ће технички предуслови за прикупљање, обраду и анализу велике количине података у оквиру будућих решења паметних градова и општина, као и осталих решења која се базирају на вештачкој интелигенцији бити обезбеђени изградњом Државног дата центра у Крагујевцу и потпуном имплементацијом Јединствене информационо-комуникационе мреже еУправе, али и њеном интеграцијом са другим државним мрежама. Капацитети Државног дата центра у Крагујевцу ће бити такви да има довољно места за опрему и податке и државних органа, али и јединица локалне самоуправе, комерцијалних корисника, али и региона.
Говорећи о регионалној сарадњи, истакао је да Дигитални самит Западног Балкана, који је априла месеца одржан у Београду, представља доказ да у Србији и региону постоји јака политичка воља за дигиталну трансформацију целог региона. Регионална размена знања и идеја, али и регионално повезивање и омогућавање електронских услуга унутар региона, од непроцењивог је значаја за даљи развој сваке економије, али и региона у целини.
Једно од тренутно веома важних пројеката који Канцеларија за ИТ и еУправу спроводи јесте Програм ширења знања у области дигиталне трансформације „Србија дигитализује“, која представља размену знања, идеја и искустава, која је кључна за развој целог региона Западног Балкана. Влада Републике Србије препознала је значај дигитализације и развоја електронске управе, што је допринело значајном развоју у овој области у протеклих неколико година. Дигитализацијом, као једним од приоритета Владе Републике Србије, трансформише се начин рада јавне управе и подиже се њена економичност, транспарентност и квалитет рада.
Конференција „Forward“ је организована од стране Министарства за научно технолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске и Иновационог центра - Бања Лука, са фокусом на „Дигиталну трансформацију“ и „Паметне градове“.