Центар је основан са идејом да помогне да се знања у науци брзо искористе у привреди а да се Србија позиционира у свету као извозник памети и иновација. Спајаће науку и привреду, и омогућити да се фундаментална истраживања у области биотехнологије, молекуларне биологије и медицине користе за развој привреде.
Као први корак, данас су Јелена Беговић, директорка Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство и др Михаило Јовановић, директор Канцеларије за информационе технологије и електронску управу потписали Споразум о коришћењу Националне платформе за вештачку интелигенцију, којим се овом институту обезбеђује простор за складиштење података од значаја за даља истраживања. Дата им је додатна ИТ инфраструктура и подршка у коришћењу суперкомјутера, односно Националне платформе за вештачку интелигенцију. Тиме ће се обезбедити да се подаци, који сиу кључни за доношење закључака неупоредиво брже обрађују, чиме ће се уштедети месеци научноистраживачког рада.
„Сви смо сведоци да наука и технологија јако брзо напредују, а ми можемо да их искористимо у свакодневном животу, тако да нам буде једноставњи и лакши. Управо то је улога Центра – да повезивањем науке, нових технологија, знања и привреде, помогне да се боље и ефикасније лечимо, да нам буду доступни нови иновативни лекови и апарати, да живимо у здравијем друштву захваљујући технолошким решењима за одлагање отпада или аутоматским мерачима загађености ваздуха“, изјавила је Јелена Бојовић, директорка Центра Светског економског форума за четврту индустријску револуцију у Србији.
Она је додала да је улога Центра и да предлаже иновативне прописе који ће олакшати примену технологије уз заштиту права, као и да направи екосистем за развој и примену биотехнологије и биоинформатике.
Кроз сарадњу са свим центрима у свету и лидерима Светског економског форума, Србији се пружа прилика да користи најновија научна достигнућа, и да уједно омогући промоцију наше науке, привреде и знања. Пројекти којима ће се Центар бавити обухватају и развој јединственог електронског досијеа о пацијентима и брза дијагностика болести, паметнији избор лекова кроз персонализовану медицину (познато је који лекови имају боље дејство на пацијенте са којим генским маркерима), употреба вештачке интелигенције у брзој и паметној дијагностици ретких болести, као и употреба нових технологија у фармацеутској индустрији, примена ћелијске и генске терапије, и развој брзорастућих високотехнолошких компанија у сектору здравства.
Центар ће окупљати научнике и истраживаче, представнике државе, индустрије и цивилног друштва ради стварања услова за развој, тестирање и усавршавање нових технологија, а настојаће да развије међусекторска партнерства како би се подстакле иновације за добробит друштва.