Директор Канцеларије за информационе технологије и електронску управу Доц. др Михаило Јовановић присуствовао је данас десетом по реду сусрету директора фондова и завода за пензијско и инвалидско осигурање држава насталих на простору СФРЈ, као и директора фондова Немачке, Аустрије и Мађарске.
Том приликом Јовановић је истакао велике напоре и средства које Влада Републике Србије улаже на пољу дигитализације, а посебно реформе јавне управе. „Циљ је да Србија добије што бољу, транспарентнију и ефикаснију јавну управу, а средство за постизање тога је модерна и свима доступна електронска управа. Једна од првих потеза Владе на том пољу је формирање Канцеларије за ИТ и еУправу, као службе Владе из области информационих технологија и електронске управе, која директно одговара председници Владе РС и има снагу да спроведе озбиљне пројекте који прожимају различите државне институције”. Такође, Јовановић је нагласио да Канцеларија није довољна како би се успешно спровео процес дигитализације, већ да је тај процес тимски, где су сва министарства, агенције, комплетна државна управа и локална самоуправа укључени, свако из свог сегмента.
„Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање је један од лидера када говоримо о дигитализацији у Србији. Први су своје податке поставили на сервисну магистралу података за размену података по службеној дужности”, рекао је Јовановић.
Директорка Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање Драгана Калиновић навела је досадашње ефекте електронске размене података држава региона, као и знатне уштеде које су настале у буџету. „Потписивањем споразума о билатералној електронској размени података о чињеници смрти корисника права пензијског и инвалидског осигурања, Србија је преполовила потраживања по претплатама од држава у региона у 2017. години, у односу на период када су потврде о животу достављане једном годишње. Размену сада реализујемо једном месечно и корисници више не морају да достављају потврде о животу, већ тај податак добијамо одмах електронски”. Јовановић и Калиновић напоменули су и важност приступа Републичког ПИО фонда електронском Регистру матичних књига Републике Србије, са циљем унапређења међународне сарадње и значајнијих уштеда у буџету.
